Ma šalim se, nije bilo nikakve ljubavi tu, vodili smo peseke sa sobom što je bila velika pogreška (uvijek ista priča). Inače Bobicu i Lisu ostavimo kod kuće jer imaju veliki vrt ili u autu što one najviše vole, al reko, neka idu s nama da se malo družimo... Naravno da to nije bilo druženje nego mučenje jedni drugih (jako su razigrani), pa su mi se živčeki probudili, a dolazak u slastičarnu prisjeo. Pored toga, čekali smo konobar'cu par minuta, a radi moje nervoze činilo mi se kao da ju čekamo 20 minuta...
Željela sam što prije dobiti kolač, pojesti ga i otić' kući, ali ništa od toga nisam mogla napraviti. Pogledala sam tada menu, očekujući savršeno opisane slasne kolače na što će mi počet curit sline, ali bili su prilično suzdržani.
ODLUKA
Odlučila sam ja tako, s obzirom da stvarno nisam znala što je što, uzeti Imotsku tortu čisto iz zajebancije jer je to nešto što bi mi bilo zadnje na popisu. Joško je htio probati Lješnjak tortu koje nije bilo pa je tako uzeo Linzer tortu, isto iz nekog bunta jer nije mogao niti zamisliti što bi to moglo biti (vjerojatno svi znaju što je Linzer, no mi tada nismo).
 |
| Imotska torta |
 |
| Joškova Linzer torta |
 |
| Presjek Imotske torte :D |
Možda se Joško neće izraziti, ali bilo kako bilo, sve smo pojeli i na kraju bili zadovoljni :)
Bilo mi je neugodno slikati cijeli slastičarnu izvana i iznutra, premda bi te slike dobro došle ZNAM ZNAM, jer su gosti sjedili ispred pa bi se svi osjećali počašćeno. I nisam im htjela priuštiti tako dobar osjećaj. Jer, vidite, bila sam nervozna. :D
